Đorđe Čpajak je rođen 1961. u Prijepolju.
Redovni je profesor na Vajarskom odseku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Magistrirao je 1989. na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Od 1989. živeo je i radio u Pjetrasanti, Italija.
Od 1990. do 1994. radio je kao honorarni predavač na Akademiji likovnih umetnosti u Stokholmu, Švedska, gde je predavao savremeno vajarstvo u kamenu.
Radi prvenstveno u kamenu, metalu i drvetu, stvarajući monumentalne skulpture i skulpture manjeg formata.
Njegova dela nalaze se u brojnim privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta, uključujući Italiju, Francusku, Kinu, Južnu Koreju i Japan.
Tokom svoje četrdesetogodišnje karijere učestvovao je na 108 međunarodnih vajarskih manifestacija, osvojio nagrade na 23 međunarodna umetnička konkursa i učestvovao na više od 150 kolektivnih izložbi širom sveta. Njegova monumentalna dela nalaze se u kolekcijama u 33 zemlje, sa oko 130 zastupljenih skulptura.
Od 2012. – član užeg sastava ISSA (International Sculpture Symposium Alliance), Kina.
Dah monumentalnog
Kamen. Prostor. Monumentalnost. Skulptura Đorđa Čpajka.
U celokupnom skulptorskom opusu ovog umetnika kamen kao materijal je najzastupljeniji, a kao iskonska materija nesumnjivo najizazovniji i najinspirativniji. Mermer, granit, bazalt, travertin, peščar, krečnjak… Širok raspon različitih mogućnosti koje pruža kamen sam po sebi – svojom bojom, strukturom, čvrstinom, poroznošću, zvučnošću, stanjem topline lomljenog kamena ili utiskom hladnoće njegove uglačane površine – u stvaralštvu ovog umetnika otvara se u punom izrazu.
Skulptorski jezik Đorđa Čpajka je očigledno jezik monumentalne skulpture mišljene za slobodni prostor. Pre svega skulptorskim oblikom koji je osmišljen tako da se gleda i otkriva u različitim profilima, kao i da se sagleda i doživi u atmosferi i okruženju stalnih svetlosnih promena otvorenog prostora, koje omogućavaju sagledavanje i doživljaj uvek novog i drugačijeg odnosa svetla i senke na samom delu. Skulptura je komponovana od više različitih elemenata, kombinacijom geometrijskih i organskih oblika – čak i ako je klesana samo od jednog bloka kamena – objavljujući na taj način bogatstvo različitih lica i doživljaja same skulpture. Suprotstavljajući „mekoći“ lebdećih kružnih oblika strogost onih geometrijskih, ravnih linija i oštrih uglova, umetnik ih uklapa u jedinstven, harmoničan oblik. Pored dobro osmišljene skulptorske celine, to postiže i promišljenim odabirom kamena i načinom njegove obrade. Za taj tip skulpture bira blistavu belinu mermera, ali takođe i tmasti sjaj crnog granita. Plinte na kojima postavlja takve skulpture katkada ostavlja grubo obrađene, da svojom robusnom dejstvenošću izvorne „utrobe“ kamena još više istaknu tananost obrade površine same skulpturske forme. Ovaj tip skulptura punoćom, jasnim i čistim planovima, kako pojedničanih oblika tako i celine, odaje ubedljiv utisak monumentalnosti, bez obzira čak i na male dimenzije nekih dela. Drugi tip skulpture u njegovom umetničkom opusu, komponovan od više vrsta kamena, iako nema tako izrazit utisak monumentalnosti svojom živopisnošću privlači pogled da lagano klizi preko svih pojednosti u raznolikosti oblika, strukture i teksture kamena.
Po dosadašnjem, izuzetno bogatom i raznovrsnom skulptorskom opusu, kao i po ostvarenim umetničkim dostignućima, Đorđe Čpajak spada u red onih ne samo veoma značajnih nego i najproduktivnijih vajara na našoj, ali takođe i na svetskoj tekućoj umetničkoj sceni. Pored visokih dometa ostvarenih u skupturama galerijskog formata, o tome svedoči i veći broj izuzetnih monumentalnih skulptura izvedenih u slobodnom prostoru širom sveta. Živeći više decenija van zemlje, putujući i radeći skulpture za slobodni prostor u mnogim svetskim centrima, a potom već čitavu deceniju živeći i radeći u Beogradu, on je, čini se, i dalje mnogo poznatiji u svetu nego kod nas. Zreo i zaokružen, do sada ostvaren stvaralački opus Đorđa Čpajka nesumnjivo svrstava u krug nezaobilaznih umetnika za proučavanje savremene, posebno monumentalne skulpture.
dr Rajka Bošković
Istoričar umetnosti
Muzejska savetnica
