Rođena je 1943. u Tomaševcu, umrla 2021. u Beogradu.

Diplomirala je 1968. godine kod profesora Pavla Vasića, a poslediplomske studije završila 1971. kod profesora Dušana Ristića, na Scenskom kostimu, na Akademiji (danas Fakultet) primenjenih umetnosti u Beogradu. Stipendiju za usavršavanje imala je od Poljske i Francuske vlade. Od maja do oktobra 1969. radila je kao modni kreator u fabrici trikotaže „Zelengora“ a krajem godine ušla je u Malo pozorište odnosno pozorište „Duško Radović“. Počela je s lutkarstvom (učila i usavršavala se u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Bugarskoj), a uspešno se bavila scenografijom i kostimografijom. Uporedo je negovala i sliku.

Od 1998. godine živela je i radila kao samostalni umetnik.

Samostalno je kao i grupno učestvovala na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Ovenčana je mnogobrojnim nagradama. Između ostalih, za ciklus Životinje dobila je otkupnu nagradu Oktobarskog salona i Prolećne izložbe 1983. godine 2005. dobila je nagradu za životno delo „Mali princ“ u domenu rada u dečijem teatru.

Dela se nalaze u privatnim i javnim zbirkama u zemlji i inostranstvu. Godine 2005. i 2006. darovala je Galeriji Matice Srpske u Novon Sadu 30 radova (ulja, kombinovane tehnike, pasteli, crteži − dela nastala od 1972. do 2005).

SEĆANJE NA MILENU JNK

(1943-2021)

Legat Milene Jeftić Ničeve Kostić

Izložba je posvećena nedavno preminuloj srpskoj i jugoslovenskoj umetnici. Za života je zaveštala KUĆI LEGATA 69 dela iz svih faza njenog stvaralaštva. Poklanjala ih je suksecivno od 2007. godine. Konačno zaveštala je i svoj stan-atelje u kome će biti nešto slika, crteža i drugih predmeta u kojima će uživati i posetioci kao i povremeni gosti i umetnici iz zemlje i inostranstva sa kojima sarađuje KUĆA LEGATA.

Kao svestrani umetnik i slikar pripadala je „Novoj figuraciji i Novoj predmetnosti osamdesetih godina, a potom nizu neumornih optičkih i kolorističkih eksperimenata, bliskih pattern painting-u, op artu i pop artu, dok se poslednje dve decenije upušta u slikarstvo čiji je jedini motiv svet flore, cvetnica ili tropskog rastinja, zbog čega se poredi sa jednom drugom slikarkom ženskog rukopisa, Džordžijom O Kif“, zapisala je Ana Popović Bodroža u tekstu koji je pročitala na komemoraciji Mileni održanoj neposredno posle sahrane u Tomaševcu.

Za Milenom je ostao ogroman opus. Radila je u ciklusima koje je izlagala na samostalnim izložbama, onda kada bi nastajao novi ciklus.

Ana Popović Bodroža, koja se bavi Legatom Milene NKJ, pažljivo je zabeležila sve cikluse.Tokom 70-ih godina XX veka Milena je radila na ciklusu Belih slika, Bili su to trodimenzionalni radovi nazvani Krojački saloni i Popravke čarapa. Sredinom sedamdesetih u pastelu je uradila ciklus Glave. Sredinom osamdesetih imala je ciklus monohromnih, crnih crteža Oranice. Ciklus  Životinje završila je oko 2000. godine slikama na ivici apstrakcije. Te godine započela je prve slike iz ciklusa Žito iz koga su radovi vezani za svet vegetacije. U trenutku NATO agresije 1999. uradila je ciklus Izbušeno nebo. Naredne 2000. godine ovaj ciklus je izlagala u Sidneju, čime započinje njeno otkrivanje dalekih prekomorskih, egzotičnih zemalja i civilizacija, pasija koja ju je “držala” i očaravala godinama, dokle god je mogla da putuje. Otkrila je svet botaničkih bašti, flore i faune, naročito raskošne cvetnice kao osnova za ciklus Cvetanje (2000-2006). Ovaj ciklus se nadovezao za ciklus Bulke, započet devedesetih 20. veka. Od 2009. do 2016. godine radila je na novom ciklusu Tropi. Poslednji ciklus koji je započela 2016. godine  simbolično je nazvala Suton, kao da je predvidela skorašnji odlazak.

Tumači Mileninih dela propratili su njen život i umetnički opus značajnim tekstovima koji će jednog dana biti sjajan putokaz nekom ko krene u obradu celokupnog opusa i to pretoči u monografiju. Milena JNK to zaslužuje.

I.S.Ć.