Monografija posvećena istaknutom vajaru i profesoru Univerziteta umetnosti Slavoljubu Caji Radojčiću, iz pera dvoje istoričara umetnosti – dr Ivane Simeonović Ćelić, direktorke MUZEJ-a ZEPTER i inicijatora objavljivanja serije ovih knjiga, i Sava Popovića, uglednog stručnjaka za modernu i savremenu umetnost – predstavlja prvu sveobuhvatnu, sistematičnu studiju o kompletnom umetnikovom razvojnom putu, njegovom načinu rada, inspiracijama, poetici, izlaganjima, uspesima, ali i njegovom odnosu prema studentima i prema životu, porodici, kolegama i prijateljima, u najširem smislu. Kao dobitniku Nagrade STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik koju svake druge godine dodeljuje MUZEJ ZEPTER u znak sećanja na ovog velikog slikara i izuzetnog kritičara i teoretičara umetnosti, Radojčiću pripada reprezentativna monografija.
Dr Ivana Simeonović Ćelić je osmislila i pažljivo realizovala kompletnu koncepciju i dizajn knjige, obradila obimnu dokumentaciju u vezi sa životom i stvaralaštvom umetnika (sa Mirjanom Radojčić), izvršila korekturu (sa Ksenijom Todorović). U stalnoj konsultaciji sa umetnikom, nadgledala je rad svih saradnika, dok je Isidora Nikolić odlično obavila zahtevnu grafičku produkciju. Kompletan materijal je besprekorno prevela na engleski Ksenija Todorović. Pored osnovne studije Sava Popovića, ova monografija sadrži (I.S.Ć) iscrpnu, veoma sadržajnu umetnikovu biografiju, potpunu bibliogafiju napisa o njemu, uključujuići i vizuelne zapise, spiskove samostalnih i grupnih izložbi, spomenika u javnim prostorima, listu nagrada, priznanja i učešća na simpozijumima i umetničkim kolonijama.
Imajući u vidu kompleksne stvaralačke postupke Slavoljuba Caje Radojčića, uložen je veliki napor da se prepoznaju i prikažu ne samo sva sačuvana dela, već da se uoče i sve izmene koje je umetnik tokom svoga rada vršio na pojedinim radovima, da se svaki rad identifikuje po reprodukcijama i različitim nazivima u katalozima izložbama na kojima su dela izlagana, pronađu vlasnici – ustanove, javne i privatne zbirke, kako u zemlji tako i u inostranstvu… Dragoceno je što su dati i podaci o onim delima koja su uništena ili izgubljena. Objavljuju se reprodukcije celokupnog opusa – svih skulptura u raznim fazama rada i u različitim materijalima, kao i svih sačuvanih crteža, skica, kolaža, rađenih olovkom, perom, četkom, bojom itd. Uključen je i veliki broj zanimljivih dokumentarnih fotografija koje prate, s jedne strane, životne puteve i prostore rada Slavoljuba Radojčića, a s druge – proces pripreme monografije. Vrednostima ove reprezentativne knjige u velikoj meri doprinose izvanredne fotografije, pre svega majstora Vladimira Popovića i Zorana Jovanovića Mačka, ali i drugih fotografa i prijatelja koji su tokom niza godina pratili stvaralaštvo i životne situacije u kojima se nalazio Slavoljub Caja Radojčić.
Tako kompleksno koncipirana i pažljivo, krajnje profesionalno realizovana monografija danas predstavlja pravu retkost, i u tom smislu je potrebno istaći njen poseban značaj za našu istoriogafiju i iskreno pohvaliti ovaj veliki poduhvat MUZEJ-a ZEPTER. Uostalom, na sličan način su objavljene i prve dve monografije prethodnih laureata Nagrade STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik – Bogoljuba Bobe Jovanovića i Milije Nešića.
Uvodna studija iskusnog autora i erudite Sava Popovića bazirana je na akribično sakupljenom dokumentarnom materijalu, na punom uvidu u celokupno umetnikovo stvaralaštvo, na profesionalnom korišćenju i citiranju dosadašnjih tekstova o Slavoljubu Radojčiću, a posebno na uključivanju značajnih svedočenja samoga umetnika. Time tekst dobija na autentičnosti i uverljivosti, na atmosferi i karakteru. Posebnu vrednost studije predstavlja komuniktivnost autorovog jezika koja je u apsolutnoj saglasnosti sa vrstom skulporalnog izraza i sa izvesnom notom anegdotskog koja kod Radojčića nikada ne prerasta u banalnu narativnost, već, naprotiv, govori o visprenosti i intelektualnoj snazi umetnika. Tu osobenost Slavoljuba Caje Radojčića Savo Popović je suštinski prepoznao i uverljivo istakao u svom tekstu, kako kroz analize njegovog skulptorskog i crtačkog opusa, tako i kroz prikaz njegove ličnosti, procesa stvaranja i životnih impulsa koje je za to stvaranje dobijao u svojoj neposrednoj okolini i u susretima sa ljudima različitih profesija, doba starosti i interesovanja, ali i u opštim situacijama koje nas okružuju.
Pored suptilne analize gotovo svih najznačajnijih Radojčićevih radova, uključujući i važna tumačenja često enigmatičnih a veoma indikativnih naziva skulptura, autor uvodne studije u monografiji je umetnikovo stvaralaštvo postavio u kontekst srpskog i jugoslovenskog vajarstva njegovog vremena, tačnije od sredine šezdesetih godina prošlog veka do današnjih dana, uz neophodne komparativne prikaze događaja na međunarodnoj sceni. Savo Popović je takođe naznačio i osnovne sociološke, političke pa i ekonomske situacije našeg doba, što je nesumnjivo određivalo stvaralačke puteve generacije umetnika kojoj pripada i Slavoljub Caja Radojčić.
Smatram da će monografska studija autora Sava Popovića, sa svim pratećim elementima ove reprezentativne knjige, koje je uspešno realizovala dr Ivana Simeonović Ćelić, biti izdanje adekvatno značaju koji umetnik ima za našu i evropsku savremenu umetnost. Istovremeno ova knjiga će u celini predstavljati dragocenu dopunu našoj istoriografiji, jer još uvek ne možemo da se pohvalimo da svaki naš značajan umetnik ima odgovarajući monografiju, koja je, po našem mišljenju, najbolji i svakako najrelevantnji spomenik trajne vrednosti za svakog ozbiljnog stvaraoca.
Nagrada STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik dodeljena 2018. godine Slavoljubu Caji Radojčiću, nakon dvojice prethodnih laureata – Bogoljuba Bobe Jovanovića (2012) i Milije Nešića (2016) – u potpunosti je opravdala svoje postojanje: visoko postavljenim kriterijumima za izbor nagrađenog umetnika i odlično koncipranom i izvrsno realizovanom monografijom visokog kvaliteta.
Toplo preporučujem da se monografija Muzeja Zepter, posvećena vajaru Slavoljubu Caji Radojčiću, objavi u formi koja je predočena recenzentu, bez ikakvih dopuna i uz minimalne tehničke korekcije na koje je autorima ukazano.
S poštovanjem,
Beograd, oktobar 2020. Irina Subotić, prof.emer.
