SLOBODANKA STUPAR

Rođena 1947. u Sarajevu.

Diplomirala unutrašnju arhitekturu i grafiku na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Magistrirala grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

odlomak iz monografije

Jovan Despotović

SLOBODANKA STUPAR

————————————————–

Od predmeta do koncepta i dalje…

From object to concept and beyond…

Prodajna galerija „Beograd“, Beograd, 2013.

Vizuelna umetnost se smatrala sredstvom za izražavanje doživljenog. Danas je ona, posebno u primeru rada Slobodanke Stupar, tehnološki kanal za prenošenje autorkinih optičnih senzacija i dekonstruisanih narativa.

Na gledaocu je da posle primanja vizuelnog (i zvučnog) nadražaja rekonstruiše integrisani verbalni i vizuelni jezik izražen rečima, zvukom i pokretom.

U tome mu pomaže izuzetna jednostavnost, zapravo čitljivost ovih radova koji komuniciraju na vizuelnoj osnovi sa krajnje jednostavnim elementima. Njihovo razumevanje nije opterećeno tehnološkim ili značenjskim enigmama koje je Slobodanka Stupar vrlo svesno i vrlo prilježno izbegla, već upravo na uspešno stabilizovanim osnovama smisla.

Kako vidimo, centralni kreativni poriv Slobodanke Stupar je objedinjavanje reči i slike, proces stvaranja verbalne ikone, zapravo traganje za nečim što se nalazi između njih a ispod je kreatinvog subjekta (sub-jektum) autora a iznad značenja oblika tj, njegove vidljive i retoričke pojavnosti.

Tu se autorka potpuno naslanja na tumačenje dekonstrukcije jezika, sada prevedenog u sliku i vizuelnu predstavu koja gradi posmatrani prizor. A da li je dekonstrukcija u stvari preispitivanje? U ovom slučaju kreativne prakse očigledno da jeste. Jer, njome ne samo da se stvara određeno delo već dovodi u pitanje ili naglašava značenje pojedinih reči izazivajući gledaoca da prekopava po vlastitim trezorima znanja, sećanja, osećanja…

Slobodanka Stupar je uspešno izbegla sve moguće nesporazume oko smisla što je svesno izostavljeno iz njenog dela, jer je on – smisao, već na prvi pogled, jednostavan, nimalno enigmatičan, provocira isključivo iskustva lagerovana u sećanjima i osećanjima posmatrača.

U radovima umetnica ih usmerava prema elementarnom, prema prauzoru, praslici, prareči, prema često zaboravljenim ili potisnutim iskustvima davno uspostavljenih relacija sa svetom realnosti (dodirom, vidom, sluhom). A taj njen artificijelni svet je samo mapa mogućih kretanja kroz sećanja na prošlost, individualnu ili kolektivnu, umetničku ili prozaičnu, stvarnu ili izmaštanu, zaboravljenu ili duboko urezanu u iskustvu kojom se možemo kretati u raznim pravcima a između onoga što je – napred i nazad, gore i dole, iznad i ispod, značenja i reprezentacije…

Stipendije i boravci:

1980-81. Stipendija “Mladi umetnici”, Beograd

1983. Stipendija „Moša Pijade“ za studijski boravak u Londonu

1985. Stipendija Ministarstva Prosvete Grčke

1991. Stipendija „Fondation pour une Entraide Intellectuelle Europeene“, Pariz

1996. Stiftung Kulturfonds Haus Lukas Aahrenshop, Nemacka

Nagrade i priznanja:

1987. Nagrada za grafiku Oktobarskog Salona Beograda

1987. Nagrada za skulpturu Likovne kolonije Željezara Sisak

1988. Nagrada 1. Mediteranskog bijenala grafičke umetnosti, Ag. Nikolaos, Gr

1989. Otkup Nacionalne Sveučilišne Biblioteke na XII Zagrebačkoj izložbi jugoslovenskog crteža

1991. Grand Prix IX Internacionalnog grafičkog trijenala Frechen, Nemacka

1993. 2. Nagrada na 1. Bijenalu Suva igla, Užice

1997. Otkupna nagrada Narodnog muzeja na Beogradskom Međunarodnom grafičkom bijenalu

2000. Nagrada na Fotowettbewerb Award 1999. Stuttgart

Dela u muzejima i javnim kolekcijama:

Muzej grada Beograda

Muzej „Zepter“ Beograd

Muzej savremene Umetnosti Beograd,

Narodni Muzej Begrad

Narodni Muzej Kraljevo

Narodni Muzej Vranje

Ludwig Muzej Keln

Nacionalna Pinakoteka Pirej, Grčka

American College of Greece, Atina

Savremena Galerija Zrenjanin,

Zbirka Nacionalne Sveučilišne Biblioteka Zagreb,

Zbirka „Lazar Vozarevic“, Sremska Mitrovica,

Graficka zbirka Frechen, Nemačka

Muzej međunarodne savremene grafike Fredrikstad, Norveška

Zbirka „Grafički Kolektiv“ Beograda,

Zbirke kolonija Sisak, Poreč, Tuzla, Sopoćani dr.

Samostalne izlozbe / izbor:

2012. Galerija ULUS Beograd

2011. Galerija Beograd

2009. Galerija Red Atina

2008. Galerija Zlatno Oko, Novi sad

2008. Moderna Galerija, Lazarevac

2006. Artforum galerija, Solun

2003. Diana galerija, Atina

2002. Galerija Kulturnog centra Beograda

2001. Artforum galerija, Solun

1999. Christuskirche, Keln

1998. Galerija Zepter, Beograd

1997, Galerija Kaos, Keln

1997. Galerija Zlatno Oko, Novi Sad

1996. BAP Witten, Nemacka

1996. Galerija BBK, Keln

1995. Rathaus Keln

1995. Simultanhalle galerija, Keln

1992. Galerija Ligue Franco-Hellenique, Atina

1992. Galerija Rozmarin, Minhen/Olching

1990. Galerija Kulturnog Centra Beograd

1988. Art Gallery Hristos Kyriazis, P. Faliro/Atina

1987. Galerija Kreonidis, Atina

1986. Jugoslovenski Kulturni centar Beč

1985. Galerija KNU, Beograd

1984. Galerija Richard Demarco, Edinburg

1984. Galerija Sebastian, Varaždin

1983. Narodni Muzej Kraljevo – Gospodar Vasin Konak

1982. Narodni Muzej Novi Pazar

1982. Studio galerije Forum, Zagreb

1980. Galerija Sebastian, Dubrovnik

1979. Galerija Grafički Kolektiv

Grupne izložbe i festivali / izbor:

2010. Korak ka, Muzej grada Beograda

2008. Knjiga-Zemlja-Mape, Čačak

2007. Chronicle of the Absurd, International Photo Exhibition, Solun

2006. New Forms Festival, Vancouver, Canada

2006. Intro/Out Video festival, Solun

2005. Internacionalni festival umetničkih zastava, Zlatno Oko Novi Sad

2004. “Erasing”, internacionalni interdisciplinarni projekat, Muzej 25 Maj Beograd

2004. In The Biginning Was Fire, Titanium galerija, Atina

2003. Jedan vek grafike, dela iz zbirke Muzeja Savremene Umetnosti, Galerija Srpske Akademije Nauke i Umetnosti, Beograd

2003. 44 ^th  Octobarski Salon –  Pozitiv/Negativ, Beograd

2002. 43rd Octobarski Salon – Zoom in zoom out, Beograd

2002. Terra Incognita, Diana galerija, Atina

2001. Kolekcija Fonda Zepter

2000. Commentary on the Twentieth Century, Artforum galerija, Solun

1999. The Must Recommendation, Artforum Gallery, Solun

1999. Deset godina Kolonije Galicnik, Muzej savremene umetnosti, Skopje

1998. Köln Kunst 5,  Keln

1997. Eshylaeia  97.  Eleusina

1997. Visible / Invisible, Solun Kulturna prestonica Evrope1997.

1997. Coincidence, Keln

1996. 4. Internacionalni grafički Bienale Beograd

1996. Ars Futura, Keln

1996. Oktobarski Salon Beogard

1996. Tangenten Festival, Keln/Mulheim, Nemačka

1995. Köln Kunst 4, Keln

1994. Sickingen Kunstpreis, Kaiserslautern

1994. 3. Internationalni Graficki Bienale Beograd

1993. Seven Artists from Belgrade, Atina

1992. 2. Internacionalni Bienale grafike Beograd

1991. 13. Zagrebačka izložba jugoslovenskog crteža, Zagreb

1991. 19. Internacionalni Grafički Bieniale, Ljubljana

1991. 7. Trijenale savremene jugoslovenske grafike, Bitolj

1990. IX International Graphic Triennial, Frechen, Nemacka

1990. II Mediteranski grafički bijenale, Atina

1989. Savremeni Jugoslovenski crtež, Tempere, Finska i Rijeka

1988. International Exhibition of Graphic Art, Fredrikstad, Norveška

1987. Six Yugoslav Artists at Cultural Centre of Athens

1986. Tajni život grada, Beograd

1980. Savremeni Jugoslovenski crtež i grafika, Lisabon i Nikozija

Interaktivni radovi, projekti

1984. „Simfonija“,teksualno/zvučna struktura u devet stavova, javno izvođenje

na festivalu „Druga Nova muzika“, SKC Beograd i1986. na festivalu  “Tajni život grada” u Beogradu

1987. “Prostor Dodira“ predavanje„Otvorena Đurđevačka Škola“, Đurđevo

1992.  “C’est ci ne pas une pipe”, live-video u galeriji Moltkerei Werkstadt Keln, u okviru “Piazza Virtuale” projekta za Kassel Dokumenta 9.

1995. “Ogledalo”,  performans sa Lj. Jovanović, Simultanhalle Keln

1996. „Ueber den Teillerrand hinaus“ performans sa Inge Broska i Hans-Joerg Tauchert, Festival Tangenten, Muelheim-Koeln

1996. „Odgovori na moje pismo“, otvoreni umetnički projekt sa temom

umetnička komunikacija

1999. « IF… ? », grupni performans, kolonija Galicnik, Makedonija

Prvi put je samostalno izlagao 1952. u Beogradu (potom više puta), zatim Parizu, Novom Sadu, Zagrebu, Njujorku, Sremskoj Mitrovici, Veneciji, Bariju, Rimu, Briselu. Muzej savremene umetnosti u Beogradu priredio mu je retrospektivnu izložbu 1969/70. Posmrtno mu se organizuju izložbe posebno u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Grupno je izlagao od 1951. na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. U Galeriji Zepter bile su izložene slike na izložbi: LAZAR VOZAREVIĆ, Decembarska grupa, od 4. juna do 6. jula 1998 (produžena do 20 jula); DECEMBARSKA GRUPA, Posle četrdeset godina, od 4. decembra do 28. decembra 1995; OGLEDI O POIMANJU SLIKE, od 1. jula do 9. avgusta 1999. – po knjizi Živojina Turinskog, OGLEDI O POIMANJU SLIKE, bibl. Ars figura, CLIO, Beograd, 1999. Pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Janković; U GOSTIMA, «DECEMBARCI», UMETNIČKA KOLONIJA EČKA, od 27. novembra 2003. do 15. januara 2004; STRAST I SUMNJA, od 28. aprila do 31. maja 2004 –  po knjizi Zorana Markuša, STRAST I SUMNJA, bibl. Ars figura, CLIO, Beograd, 2004. Pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Zepter; TAJANSTVA UMETNOSTI, od 8. septembra do 5. oktobra 2005 – po knjizi Katarine Ambrozić, TAJANSTVA UMETNOSTI, bibl. Ars figura, CLIO, Beograd 2005. Pod pokroviteljstvom Fonda Madlena Zepter.

Dobio je nekoliko nagrada.

Dela mu se nalaze u mnogim javnim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Izvedeni mozaici: Beograd – Hotel Metropol, Vojnotehnički institut, Dom omladine.

Pored slikarstva bavio se mozaikom, crtežom, ilustracijom.

U Sremskoj Mitrovici, rodnom Vozarevićevom gradu, nalazi se Galerija “Lazar Vozarević”sa velikim brojem slika I crteža.

Pri­ja­telj­stvo sa To­ma­še­vi­ćem i pri­če sa te­re­na ko­je je mo­rao slu­ša­ti, sklon da ve­ru­je da „sli­kar­stvo ni­je mo­da već od­raz od­re­đe­ne sre­di­ne vre­men­ske i ma­te­ri­jal­ne, sa ade­kvat­nim iz­ra­žaj­nim sred­stvi­ma, sa pe­ča­tom stva­ra­lač­kih in­di­vi­dua“ La­zar Vo­za­re­vić je „ku­bi­zi­ra­ju­ći Vi­zan­ti­ju” ili „vi­zan­ti­zi­ra­ju­ći ku­bi­zam“, iz­ja­vio: „Do sa­da je Vi­zan­ti­ja (sred­njo­ve­kov­no srp­sko fre­sko sli­kar­stvo) u mo­jim sli­ka­ma bi­la no­stal­gi­ja za pro­šlo­šću. Sa­da je to mo­ja bu­duć­nost, moj da­lji raz­voj. Ja se Vi­zan­ti­je ni­ka­da ne­ću od­re­ći jer po­sle to­ga ja vi­še ne bih bio sli­kar”. Shva­ta­ju­ći Vi­zan­ti­ju kao svo­ju sud­bi­nu, pod im­pe­ra­ti­vom „li­kov­ne azbu­ke dva­de­se­tog ve­ka“, u tež­ji spa­ja­nja na­ci­o­nal­nog i mo­der­nog, Vo­za­re­vić je či­ta­vu jed­nu go­di­nu da­na (1960) eks­pe­ri­men­ti­sao sa ne­sli­kar­skim ma­te­ri­ja­li­ma, pri­kla­njao se no­voj teh­no­lo­gi­ji, ko­ri­stio va­tru i ki­se­li­nu da bi po­sti­gao, ka­ko nje­go­vi tu­ma­či ka­žu, „pa­ti­nu“, sa­go­re­lo zla­to, dim, čađ, vo­sak, sve što se na­go­mi­la­lo na iko­na­ma kao trag vre­me­na i sim­bo­la več­no­sti“. Nasuprot, Vozarević je govorio da sa fresaa i ikona uzima arhitekturu slike – ho­ri­zon­ta­le i ver­ti­ka­le, za­tim čvr­sti­nu cr­te­ža, ras­po­red ma­sa, po­kret i zvuč­ne akor­de bo­ja.

Ako je še­zde­se­tih go­di­na ljud­ska fi­gu­ra ura­nja­la u pod­lo­gu i gu­bi­la se ne­gde iza sli­ke, ako ju je naj­pre pre­kri­la ma­gla a on­da po­krio cr­no-zlat­ni oblak i na po­vr­šii se stvo­ri­la raz­li­ve­na pa­ti­na ko­ju tre­ba uklo­ni­ti da bi se ob­lik po­no­vo vi­deo, on­da je, ne­ko­li­ko go­di­na pred Vo­za­re­vi­će­vu smrt, pred­sta­va, u iz­me­nje­nom vi­du, po­sta­la ob­lik is­pred. Naj­pre uku­ca­va­njem a on­da le­plje­njem po­lu­lop­ti od me­ta­la ra­znih preč­ni­ka, re­đa­ju­ći ih u pra­vil­nim ge­o­me­tr­ji­skim ob­li­ci­ma na uz­ne­mi­re­noj zlat­noj, cr­noj ili cr­ve­noj pod­lo­zi, Vo­za­re­vić je za­tvo­rio krug „vi­zan­ti­zi­ra­ju­ćeg ku­bi­zma“. Naj­u­oč­lji­vi­ji de­lo­vi nje­go­ve ku­bi­stič­ko-vi­zan­tij­ske fi­gu­re (gla­va, somna­bul­ne oči) pre­tvo­ri­li su se u iz­dvo­je­ni uoč­ljiv znak (krug, elip­sa) ko­ji sa­da, pri­vid­no bez zna­če­nja ima svoj du­blji smi­sao.

I.S.Ć.

Među našim slikarima koji su obeležili sredinu dvadesetog veka nalazi se svakako i Lazar Vozarević, stvaralac kratkog životnog veka, ali iza koga je ostala bogata umetnička zaostavština. Deo njegovog opusa koji se čuva od 1973. godine u rodnom gradu – Sremskoj Mitrovici u Galeriji “Lazar Vozarević”, imamo sada priliku da vidimo u MUZEJU ZEPTER. Zbirka sadrzi slike i crteže iz sve tri faze Vozarevićevog rada pa se mogu steći uvidi u stvaralacki put i razvoj ovog umetnika. Činjenica da se u stalnoj postavci MUZEJA ZEPTER nalaze i dela ovog umetnika kao i drugih članova Decembarske grupe kojoj je i sam pripadao, pruža ideje o generacijskoj kontekstualizaciji stvaralaštva ovog markantnog pripadnika Moderne u nas.

Kritika je odmah zapazila Vozarevićev rad na izložbama po završetku studija (1948), pa je tako konstatovano da je njegova prva samostalna izložba 1953. godine najznačajniji događaj na domaćoj likovnoj sceni, posle Lubardine antologijske, prevratničke izložbe 1951. godine. Njegov profesor na Beogradskoj  akademiji, Milo Milunović isticao je Vozarevićev silovit slikarski temperament i  duboku posvećenost umetničkom radu. I inostrana kritika ga je uočavala na  jugoslovenskim izložbama organizovanim ranih pedesetih godina 20. veka u evropskim gradovima, kao perspektivnog, mladog umetnika ali sa izvesnom rezervom prema slikama na kojima prepoznaju tragove fascinacije Pikasovim delom. Ta konstatacija je bila, može se reći, opšte mesto pri analizi rada mladih evropskih umetnika koji su se u tom posleratnom periodu razvijali u senci genijalnog Španca. Zbog tog njegovog, često i pogubnog uticaja na mlade umetnike koji nisu bili u stanju da se otrgnu i produže dalje, Miodrag Protić ga naziva pontifex maximus. Uticaj velikog umetnika na mladog Vozarevića imao je pre aproprijativni karakter u formativnom periodu njegove poetike koja je iznedrila svet figuralnog a koji će čitavu deceniju biti polje slikarevog rada. “Vizantiziranje kubizma” ili “kubiziranje Vizantije” su  dve kritičarske sintagme  koje su određivale prirodu  procesa koji  su se tih godina paralelno odvijala u njegovom slikarstvu. Ono što je višedecenijska težnja mnogih umetnika bila i ostala, da uspostave ravnotežu između globalnog i lokalnog, kroz ove operativne termine koji ukazuju na diskurs našeg umetnika  u postizanju tog cilja, čini se da je uspeo to da sprovede. Sa punim respektom prema našoj tradiciji, srednjevekovnim freskama, njihovoj ekspresivnosti bez lažnog patosa, Vozarević ih rasklapa u nove kompozicione sheme gde su figuralne predstave realizovane u jednom geometriziranom ključu, kao konstrukti ploha razgraničenih snažnom linearnom konturom u zagasitom kolorističkom registru. Anatomija figura na ovim prizorima konstituisana intersekcijom ploha iako prizivaju kubističku provinijenciju  bićemo slobodni da tvrdimo da na to imaju  uticaj neka iskustva iz najranije  umetnikove mladosti. Naime, u svim svojim biografijama Vozarević spominje da je u detinjstvu pomagao svom ujaku u krojačkoj radionici. Ovaj podatak smatramo važnim jer je iscrtavanje krojačkih arkova (šnitova) bila zgodna praksa za osmišljavanje prevođenja iz dvodimenzionalnog u sugestiju trodimenzionalnog, samog tela. Tako da bismo mogli da tvrdimo da poreklo građenja slikanog  volumena iz ploha ne proističe u slučaju ovog slikara, samo  iz prepoznavanja  u  kubistickom prosedeu. Geometrijski fragmenti nikada nisu postali doslovni zastupnici nekog dela tela Vozarevićeve figure vec su često na slikama dejstvovali svojom snažnom konturom i kao nosioci snopova linija koji su muskulatura kompozicije, njena   struktura, statika i gustina.

Vozarević je bio veoma kompleksna ličnost, što se može isčitati iz njegovih radova. Dok su na slikama njegove prve faze, o kojoj smo govorili, linije snažne  robustne, naglasenog grafizma, radovi na papiru, iako slični po svom narativu (ikonografskom repertoaru – od mitološkog do sakralnog) slikama, izvedeni su  precizno odnegovanom linijom i lirski u karakteru. Prihvaćen kao izuzetan crtač (naravno i slikar) iznenadio je sve kad je dekonstruisao sliku do enformel stanja. U jednoj svojoj izjavi, tim povodom je rekao, da je samo sa freske prešao na ikonu. Smatrao je da ako uvećamo neku Rembrantovu slikarsku partiju i u najmanjem fragmentu sagledaćemo enformel sliku. Tako je unapred odbacio tumače koji bi njegovu enformel sliku mogli vulgarizovati poimanjem kao mimezis ikone očađavale od sagorevanja sveća. Za njega je ta faza predstavljala istraživanje emanacije svetlosti koja izbija iz tame, emanacija boje iz crnog. Različitim nanosima boje, do stanja reljefa i aplikacijama neslikarskog materijala on stvara enformel slike ali se na po nekima od njih još uvek ukazuju fragmenti figuralnih kompozicija. Vozarević je posedovao racionalnost i sigurnost u svoj slikarski métier, te se hrabro upustao u analize do destrukcije sa suverenim znanjem i osećanjem za sintezu i reanimaciju sopstvenog slikarstva.

U treću fazu svog stvaralačkog rada umetnik ulazi stvaranjem dela koja predstavljaju prethodnicu onoga sto ćemo kasnije prepoznati kao optičku umetnost. Sada je linija razbijena na tačke, koje su organizovane u određene geometrijske forme, pre svega krugove ili pravougaonike. Tačke su tapetarski ukrasni ekseri zaobljenih i obojenih glavica na slikanoj, skoro uvek zlatnoj pozadini. Taj centralni, izdignuti iznad površi slike, motiv iznijansiranog zlatastog obojenja, izsijava svetlost, a kada je kružnog oblika deluje kao sunčev disk tople radijacije. Na primedbe kritičara da je autor zanemario sintaksu linearnog kojom je suvereno vladao, Vozarević bi odgovarao da je samo razložio liniju na tačke, njene gradivne elemente. Ponekad je “vadio” ovako sačinjen centralni motiv iz slikane okoline i davao mu objektni status.

Na osnovu svih Vozarevićevih eksperimenta i istraživanja, živosti i stvaralačkog nemira, anticipatorskog duha i pored značajne umetničke zaostavštine i dostignuća, možemo samo da pretpostavimo koliko smo izgubili njegovim ranim odlaskom. Ostaje nam da se i dalje bavimo onime što nam je povereno na čuvanje i pronalazimo nove dimenzije umetničkog opusa Lazara Vozarevića i njegovog doprinosa našoj kulturi.

Bojana Burić