PREDSTAVLJAMO SOBU KNJIGA

Priča o istoriji knjige počinje s mnogo pitanja. Pouzdanih odgovora je nedovoljno. Njen prvobitni oblik je nematerijalan a to je PREDANJE. Taj najdublji koren knjige star je koliko i čovek savladanog iskustva i znanja. Kada je odlučio da to iskustvo i znanje orukotvori, da unutrašnji svet ospolji, zakoračio je u polje kreativne moći čiju esenciju pored znanja i iskustva čini umetnički i estetski potencijal. Tako su nam brojne kulture podarile sadržaje i forme knjiga čijoj se lepoti i danas divimo. Danas živimo okruženi okeanom knjiga i retko smo u prilici da uživamo u njenoj lepoti kao nekada.

MUZEJ ZEPTER, MUZEJ KNJIGE I PUTOVANJA i UMETNICI, čija je inspiracija i tema knjiga,  dokazuju  da je u svakom vremenu, u različitim vidovima, moguća umetnički oblikovana knjiga.

Vjera Damjanović

IDIJALOŠKA RAZMENA

literarno/vizuelno

Knjige stoje sasvim nepomično, istovremeno povezane sa svim.

Sara Manhajmer

     Knjiga umetnika kao poseban entitet proističe iz umetničke prakse koja je dugo bila vaninstitucionalna, van galerijskog sistema / Pretečom se može smatrati Vilijam Blejk, 18. vek. / Posebno se vezuje za avangardne pravce 20. veka, stvaralaštvo futurista, dadaista, nadrealista, konceptualizam / mada svojom materijalnošću predstavlja contradictio in adiecto dematerijalizovanim praksama i otklonu od predmeta/.

Preko različitih modusa vizuelizacije i interpretacije literarnog dela i prenosa od vremenskih u prostorne medije, otvara se prostor dijaloške razmene između literarnog i vizuelnog, fiktivnog i realnog, pri čemu se vidljivim sredstvima govori o unutrašnjim, nevidljivim i gde „vidljivo kao kuća smisla“ ulazi u polje tumačenja.

     Knjiga umetnika podrazumeva, prema Ketrin Hejls, tri osobine: fizički objekat, tekstualni sadržaj i recepciju, koji su u stalnoj međuigri, formiraju polimorfne oblike i dovode do promene ustaljene prakse recepcije, pa time stvaraju uslove za novo čitanje dela. U ovako formiranom delu tekst nije uvek zastupljen ili je u labavoj vezi prema materijalnom obliku.

U vezi s recepcijom književnog dela, Fransis Bejkon, filozof iz 16. veka, iznosi stav da se neke knjige mogu čitati spreda, neke od sredine, neke otpozadi. Kao da time profetski nagoveštava mišljenje Pola Valerija i nekonvencionalnu formu i strukturu romana toka svesti. Smatrajući da se knjiga može otvoriti bilo gde, Pol Valeri navodi da „vitalnost knjige ne zavisi od onog što prethodi, od neke vrste već stvorene iluzije, već od onog što bi se moglo nazvati vlastitom aktivnošću tekstualnog tkanja“.

Ako bi mogao da se nađe vizuelni korelat romanu toka svesti to bi mogla da bude knjiga umetnika, anti-knjiga ili ne-knjiga kako je imenuje Ričard Kostelanec. Roman toka svesti odstupa od konvencija tradicionalnog romana, koristi postupke bliske montaži, igru reči, slobodne asocijacije, višestruke tačke gledišta i poseduje novu strukturalnu organizaciju /Džejms Džojs, Vilijam Fokner, Virdžinija Vulf/.

Transformacija literarnog dela u novi materijalni ekvivalent vodi ka promeni ontološke suštine knjige, usvajanju novih formi i modaliteta, poigravanje strukturom /ruski konstruktivisti/, uvođenje nekonvencionalnih elemenata. Menja se i proširuje perceptivna i doživljajna sfera posmatrača. Knjigu treba „videti, čuti, dodirnuti“, mirisati / delo Književna kobasica, napunjeno kopijom Dejli mirora pomešanog sa začinima i sastojcima prema receptu za kobasice, Diter Rot, 1961/.

Materijalna komponenta je promenljiva. Koriste se materijali iz umetničkog i neumetničkog registra /papir, drvo, glina, koža, metal, tekstil, beton, staklo…/ Anselm Kifer, Luka Samaras, Ginter Ueker, Kiki Smit, Rejčel Vaitrid i dr./. Oblik i veličina variraju, značenjski okvir je kontekstualan. Knjiga umetnika poseduje plastičnost, izrazitu materijalnost, vibrantnost, čulne vrednosti /uočava se „divlja taktilnost“ ruskih futurističkih knjiga/. Intervencije i eksperimentalni zahvati na materijalnom telu knjige baziraju se na tehnikama građenja, konstruisanja, isecanja, restrukturiranja, dekomponovanja, lepljenja, kolažiranja, bojenja, primeni grafičkih tehnika i sl.

Sredinom 20. veka knjige umetnika postaju deo umetničkih zbirki muzeja /MoMa, Viktorija i Albert muzej, Muzej Peci i mnogi drugi/, izlažu se na sajmovima umetničkih knjiga i sličnim manifestacijama. Kod nas internacionalna manifestacija PUNKT /autora Nene Skoko/, autorska izložba posvećena knjizi umetnika, Vesne Pavičević Lakićević, da pomenemo samo neke.

Na drugoj strani javlja se zanimljiv fenomen: muzeji za jednu knjigu: Muzej nevinosti u Istanbulu, prema istoimenom romanu Orhana Pamuka, i muzej posvećen Čehovljevom delu Ostrvo Sahalin, na Sahalinu. Oni materijalizuju sadržaje pojedinačnih knjiga. Tako Muzej nevinosti u Istanbulu sadrži zbirke predmeta vezanih za život glavne junakinje.

Pojava kao što je uništavanje knjiga iz religijskih, političkih i moralnih razloga, kao ekstremni vid netolerancije prema Drugom i Različitom, paljenjem knjiga i biblioteka, ide preko linije destrukcije od Asurbanipalove biblioteke, rasecanja jevanđelja 1914. u crkvi u Nemenikućama /kod Mladenovca/, spaljivanja knjiga 1933. u Berlinu, uništenje Narodne biblioteke 1941. u Beogradu i nebrojenih primera destrukcije knjiga tokom cele istorije čovečanstva. Film Farenhajt 451 Fransoa Trifoa, po romanu Reja Bredberija, snažna metafora, na simboličan način govori o gušenju slobode misli u autoritarnim društvima, koje vatrom uklanjaju knjige. /Naziv filma se odnosi na temperaturu na kojoj je autor smatrao da papir počinje da gori, 451 stepen Farenhajtove skale.

Izložbom SOBA KNJIGA prikazuje se dijapazon modaliteta knjige kroz dve celine. Jednu čini specifičan materijal iz bogate zbirke knjiga MUZEJ-a KNJIGE I PUTOVANJA, udruženja Adligat, osnivača porodice Lazić, koji se odnosi na knjige koje potiču iz drugih kultura i zemalja. Drugi deo čini izbor knjiga umetnika iz zbirke MUZEJ-a ZEPTER. Ovakva koncepcija omogućava sagledavanje bliskosti i različitosti onog što se vodi pod zajedničkim imeniteljem – knjiga. Istovremeno, otvara se pitanje šta sve knjiga može da bude, odnosno šta sve može da predstavlja knjigu.

Samo mali broj eksponata iz MUZEJ-a KNJIGE I PUTOVANJA (treba ga posetiti i uveriti se u svu njegovu kompletnost, bogatstvo i lepotu)predstavlja najrazličitije forme knjiga, specifičnih karakteristika, naglašene materijalnosti i plastičnosti, a one uključuju kulturne, društvene i tehničke procese koji ih oblikuju. Materijali od kojih su načinjene karakteristični su za podneblje u kome su nastale, često organskog porekla: palmino lišće, koža životinja, kosti, drvo i sl. Miris kao jedan od načina detektovanja starosti knjige daje im posebnost.

Drugu celinu izložbe čine knjige umetnika iz zbirke MUZEJ-a ZEPTER. Predstavljeni su autori: Dado Đurić, Danica Basta, Gordana Kaljalović, Milan Stašević, Milija Nešić, Radomir Knežević Knez, Saša Pančić, Slavoljub Caja Radojčić, Slobodan Knežević Abi, Šemsa Gavrankapetanović, Tomislav Kauzlarić, Vjera Damjanović. U okviru različitih tematskih i kontekstualnih odrednica i formalnih osobenosti uspostavlja se dijalog s pozicije različitih poetika, senzibiliteta, materijala i modaliteta. Tematski raspon obuhvata interpretaciju biblioteke kao metafore pamćenja i sećanja, transpozicije svitka u skulpturalne celine, reči i slova inkorporirane u materiju slike, strukturalne forme kao unutrašnju građu knjige, knjige oblikovane u primarnoj materiji glini – nosiocu tekstualnih sadržaja iz vremena najstarijh kultura, kolažne i asamblažne grupacije, knjige nastale intervencijama isecanja, restrukturiranja, dekomponovanja i sl.

U polju ovakve tematske bliskosti i formalne različitosti profilišu se tangencijalne višeznačne forme /skulpture, objekti, slike, instalacije/, koje impliciraju da je knjiga umetnika moćni pokretač misli, ideja, pitanja i odgovora.

Gordana Kaljalović Odanović