Likovna kritika Srete Bošnjaka, pisana u gotovo šezdesetogodišnjem periodu, reprezentativno je predstavljena u knjizi Ka punoj slobodi stvaralaštva, koju je za korisnu i specijalistički profilisanu biblioteku „Kritika“ MUZEJ-a ZEPTER, priredila Ivana Simeonović Ćelić. U srži knjige su poglavlja Kritika i Predgovori kataloga, uz koja su štampana (Intervjui) i tri Bošnjakova izjašnjenja o sopstvenoj kritičarskoj poetici i konkursu za spomen-obeležje posvećeno boju na Kosovu, šest vekova kasnije. Ovom jezgru prethodi instruktivni Predgovor priređivača, diskretno osenčen melanholijom zbog toga što je jedan istinski posvećenik vizuelnosti zauvek odložio pero, a izdanje zaokružuju savesno prikupljeni i sređeni podaci u celinama Bibliografija, Biografija i Index. Tako je, zahvaljujući preduzimljivosti i energiji MUZEJ-a ZEPTER i pre svega urednika Ivane Simeonović Ćelić, jedan istaknuti delatnik, koji je nekoliko decenija prilagao svoje snage i podsticaje srpskom likovnom životu, dobio na 318 odlično osmišljenih strana, samo dve godine posle smrti, što je retkost u našoj kulturi, svoje zasluženo spomen-obeležje u obliku knjige.
……..
Širina i specifičnost Bošnjakovog pristupa likovnom fenomenu adekvatno su predstavljene u knjizi Ka punoj slobodi stvaralaštva. Priređivač je sigurno imao muke da iz vanredno obimne Bošnjakove produkcije probere tekstove koji su najviše zadržali značaj, ali je i iz tog antologičarskog selekcionisanja proistekla knjiga zamašnog opsega. Skupa sa drugim izdanjima iz biblioteke “Kritika“, ona je praktično neiscrpni pregled likovnih događaja u razdoblju posle Drugog svetskog rata, koji donekle i privremeno može da zameni, kao kvalifikovana informacija i refleksija, glas istorije umetnosti što će tek doći.